Tokom poslednjih nekoliko meseci razgovarali smo sa programerima, producentima i direktorima studija iz različitih timova o tome kako se igre zapravo prave u ovom trenutku. Slika koja se pojavila manje se drži jedne tehnologije, a više celovitog preispitivanja obima, rasporeda i strukture timova.
Evo šta se pojavljivalo najčešće — i šta to znači za narednih nekoliko godina izdanja.
1) Kraće igre, gušći dizajn.
Nekoliko studija opisalo je udaljavanje od ogromnih otvorenih svetova u korist zbijenijih i više puta igrivih iskustava. Ogromne mape su skupe za popunjavanje smislenim sadržajem, a igrači sve češće kažu da duge igre ionako ne završavaju.
2) Manje funkcija, bolje izvedenih.
Liste funkcija se skraćuju ranije u produkciji. Jedan producent opisao je kako su pomerili zaključavanje funkcija (feature lock) za nekoliko meseci i sve što nije spremno do tog datuma tretirali kao automatski van obima.
3) Jasnoća kao cilj dizajna.
Timovi pišu predloge od jedne rečenice za svaki sistem i uklanjaju sve što se ne može brzo objasniti. Nejasne funkcije obično izlaze nedovršene — ili zbunjuju igrače nakon objave.
Ulaganje u alate raste.
Timovi odvajaju veći deo rane produkcije za izgradnju internih alata. Nagrada je brža iteracija kasnije, posebno za dizajnere nivoa i narativne timove koji su ranije čekali inženjere za rutinske izmene.
Automatizovano testiranje postalo je standard.
Noćni automatski prolazi koji otkrivaju zastoje u progresiji sada su uobičajena praksa čak i u studijima srednje veličine. Nekoliko timova tome pripisuje drastično skraćenje završne faze popravke bagova.
Telemetrija ranije, ne samo pri objavi.
Podaci iz plejtestova hrane dizajnerske odluke usred produkcije, umesto da stoje neiskorišćeni do posle objave. Studiji koji to rade dobro tretiraju telemetriju kao razgovor sa plejtesterima, ne kao tablu (dashboard) koju treba ignorisati.
Manji timovi sa dužim životom.
Umesto da sklapaju velike privremene timove za svaki projekat, nekoliko studija održava manje osnovne grupe koje ostaju zajedno kroz nekoliko naslova. Direktori su to opisali kao najveće poboljšanje predvidivosti produkcije koje su napravili.
Hibridni rad se ustaljuje u model.
Potpuno daljinski i potpuno kancelarijski rad uglavnom su ustupili mesto hibridnim dogovorima izgrađenim oko sinhronizovanih dana za pregled, a usredsređeni individualni rad odvija se asinhrono.
Mentorstvo umesto kulture crunch-a.
Studiji koji prijavljuju najzdravije rasporede govorili su o mentorstvu, realnim baferima za etape (milestones) i sečenju sadržaja (scope) pre nego što se seče od sna. Oni koji i dalje iscrpljuju svoje ljude (burnout) retko zadržavaju talenat koji sledeću igru čini boljom.
Proceduralna pomoć, ne potpuno generisanje.
Interesovanje je usmereno manje ka potpuno automatskom generisanju svetova, a više ka ubrzavanju konkretnih zadataka umetnika: varijacija objekata (props), blokiranje terena i generisanje nivoa detalja (LOD). Autorski kvalitet čoveka ostaje u centru.
Bolji sistemi animacije.
Tehnike poput motion matching-a prešle su iz inovacije na vrhu u rutinu u većim studijima i počinju da se pojavljuju u srednjim produkcijama kroz gotovu podršku direktno iz grafičkog motora.
Pristupačnost ranije u produkcijskom procesu.
Premeštivo upravljanje, opcije za titlove i razdvajanje težine planiraju se još u predprodukciji, umesto da se dodaju na brzinu pred objavu — odluka koju guraju propisi na nekim tržištima i jednostavna činjenica da pristupačne igre dosežu više igrača.
Odlaganja (delays) obično su prava odluka.
Svaki programer sa kojim smo razgovarali formulisao je verziju tog stava. Dodatno vreme gotovo uvek ide na stabilnost i doterivanje; alternativa je da se objavi nešto za šta tim zna da nije spremno.
Trenutak (timing) povratne informacije ima značaj.
Povratna informacija zajednice tokom ranih testova zaista menja igre. Povratna informacija posle objave uglavnom informiše sledeći projekat, jer je do tada trenutni uglavnom zaključan (locked).
Skraćivanje sadržaja ne znači uvek „nedostajući sadržaj“.
Uklanjanje napola gotovog sistema može da učini da se ostatak igre oseća završenijim. Igrači ta sečenja često osećaju kao fokus, ne kao odsustvo — kada tim jasno komunicira.
Sredina tržišta deluje najjače.
Budžeti na najvišem nivou prestali su da rastu za mnoge izdavače. Direktori očekuju da će timovi od oko trideset do osamdeset ljudi, koji prave usredsređene igre sa jasnim identitetom, stvoriti mnoga od najupečatljivijih budućih izdanja.
Live usluge postaju selektivnije.
Ne treba svakom naslovu kalendar sadržaja za nekoliko godina. Studiji su spremniji da objave završenu igru za jednog igrača — ili lakši live sloj — nego da nametnu servisni model koji ne odgovara dizajnu.
Standardi i komfor imaju veći značaj.
Krosplatformska igra, razumna podrazumevana podešavanja i opcije komfora postaju osnovni zahtevi, a ne odlike. Odlikom ostaje kreativni identitet.
Gledaj veličinu studija i koliko dugo osnovni tim radi zajedno — ne samo marketinški budžet.
Primeti kada igra izlazi kraća i gušća; to je često namerno, ne dokaz da je nedovršena.
Tretiraj prozore za povratnu informaciju iz ranih plejtestova kao pravi trenutak da utičeš na naslov.
Prati opcije pristupačnosti i komfora navedene pri otkrivanju, ne samo u beleškama uz patcheve posle objave.
Prati studije srednje veličine sa jasnim kreativnim pitch-om; odatle većina intervjuisanih očekuje da dođu prijatna iznenađenja.
Niko od ljudi sa kojima smo razgovarali nije opisao trenutni momenat kao lak. Ali postojalo je zajedničko osećanje da industrija postaje sve bolja u neblistavim delovima pravljenja igara: realističnom planiranju, izgradnji dobrih alata i zadržavanju timova zajedno dovoljno dugo da postanu dobri u radu jedni sa drugima.
To nisu promene koje grabe naslovne strane. One su ipak one sa najvećom verovatnoćom da se odraze na kvalitet onoga što ćeš igrati u narednih nekoliko godina — a studiji koji po njima deluju sada već oblikuju kako će „dobro“ izgledati u budućnosti.